Pronadji, prijavi se, pobedi

Srbija je pogubna za mlade sportiste

“Vreme je da se u?i škola, od fudbala nema ništa…” – status jednog talentovanog srednjoÅ¡kolca koji igra za podmladak srpskog prvoligaša. Dečko ina?e odlično igra za svoj uzrast i moglo bi se reći da ima finog potencijala. Sistem u Srbiji primorava talentovane sportiste da se sporta odreknu u najperspektivnijim godinama ili da se kockaju sa svojom budu?noš?u. Kako mlad talentovani sportista (fudbaler u ovom slučaju) da u 17-18 godina zna da li će on od toga moći da živi?

“Elem, da su ostali u Srbiji morali bi da biraju izmeÄ‘u svog talenta i obrazovanja. U Americi su iskoristili svoj talenat da bi doÅ¡li do obrazovanja i sada su mladi, obrazovani i uspeÅ¡ni ljudi.”

U Americi recimo, mladi sportisti nisu u toj situaciji. Ako su iole talentovani za neki sport, koledži će se dobro pomučiti da ih dovedu u svoje redove. Ponudiće im sportske stipendije, uslove o kakvima u Srbiji mladi sportisti ne mogu ni da sanjaju. I to tamo nije stvar nekog njihovog premijera, ministra, neke kratkotrajne ideje ili mogućnosti pojedinih koledža. Tamo je stvar je sistema! Univerziteti su prilagoÄ‘eni razvoju mladih ljudi u svakom pogledu. Mladi sportista će zato moći da se posveti i sportu i obrazovanju i dobiće neprocenjivo viÅ¡e vremena nego sportisti u Srbiji da vidi u čemu će biti uspeÅ¡an u životu. Zamislite da dva boksera uÄ‘u u ring. Ovom koji studira u Srbiji bi bilo rečeno – ili ga nokautiraj u prvoj rundi ili izlaziÅ¡ iz ringa, predajeÅ¡ borbu i prestajeÅ¡ da se baviÅ¡ boksom, dok bi ovom koji studira u Americi bilo rečeno – boksuj pametno, taktički, upotrebi sve Å¡to si naučio, imaÅ¡ svo vreme sveta – ako i izgubiÅ¡ ovu borbu – izvući ćeÅ¡ pouku pa ćeÅ¡ dobiti sledeću.
Po mom viÄ‘enju jedna od bitnih stvari u tom sistemu je uÅ¡teda vremena – u kojem smislu? Pa zamislite da studirate u Beogradu i da se uz studije, ozbiljno bavite i bavite sportom.
Fakultet vam je na Voždovcu, stan na Dorćolu a sala ili teren gde trenirate kod Vukovog spomenika. Ovaj trougao zahteva minimum tri sata dnevno provedenih u gradskom prevozu.
Posle tri sata dnevno u gradskom prevozu, negde morate da omanete ili u sportu ili na fakultetu ili kod prijatelja, devojke/momka…
A sada zamislite studenta sportistu u Americi koji živi na kampusu fakulteta. Spavaonica mu se nalazi u blizini učionice i amfiteatra, a na stotinak metara odatle se nalaze tereni, hala, bazen…

univerzitetski-sport-u-americi

Treninzi su organizovani u sklopu fakulteta i tim ima profesionalnog trenera. Na takmičenja mu dolaze prijatelji, druÅ¡tvo, navijači univerziteta – bodre ga… Å ta jedan student-sportista može viÅ¡e da poželi od okruženja. Naravno, ako se pokaže kao talenat i potencijal, čeka ga recimo NBA draft, u suprotnom, može da nastavi da se Å¡koluje i doÄ‘e do diplome.

Jedan od takvih svetlih primera za koje odreÄ‘ena generacija KruÅ¡evljana zna, su braća Zoran i Vlada Lisinac. Ovi momci su bili poznati nama tadaÅ¡njim klincima kao najbolji basketaÅ¡i u gradu. IÅ¡li su u moju osnovnu Å¡kolu a ni ne sećam se kad sam primetio da ih viÅ¡e nema po gradu i koÅ¡arkaÅ¡kim terenima. Posle nekog vremena neko mi je rekao da su obojica u Americi, studiraju, Vlada je otiÅ¡ao preko koÅ¡arkaÅ¡ke stipendije a za Zorana nisam siguran ali mislim da je i on dobio sportsku stipendiju. Elem, prvo smo se kao klinci nadali da ćemo ih kad tad videti na NBA utakmici, ali nam je nade ubrzo odnela realnost i jednostavno smo na njih zaboravili… Poslednji put sam ih video u noviman, proÅ¡le godine. Zoran je postao režiser a Vlada producent, doveli su Majkl Medsena na FEST u Beograd. Snimili su film sa njim, Lazom Ristovskim, i joÅ¡ nekim poznatim likom (ne mogu da se setim, mrzi me da googlam). Elem, da su ostali u Srbiji morali bi da biraju izmeÄ‘u svog talenta i obrazovanja. U Americi su iskoristili svoj talenat da bi doÅ¡li do obrazovanja i sada su mladi, obrazovani i uspeÅ¡ni ljudi.

Zoran i Vlada Lisnac

Zoran i Vlada Lisnac

Postoje i crni primeri. Oni su u Srbiji. To su recimo par drugara sa kojima sam igrao mali i veliki fudbal dok smo studirali i kod kojih je talenat bio očigledan. Fizički su bili spremni i bez profesionalnih treninga. Tehnički potkovani do savrÅ¡enstva. Pametni u igri. Ali nažalost, pametni i u životu da bi svoju budućnost stavili u ruke nekakvih menadžera i biznismena i opredelili se za profesionalni sport. Zato su fudbal napustili i zavrÅ¡ili fakultete. A ja uvek pomislim da bi nam makar jedan takav trebao na sredini terena – protiv Hrvata, Å panaca, Francuza…

Ovaj tekst sam napisao u želji da pomognem mladim ljudima koji su u dilemi – Å¡ta sa sobom i sa svojim talentom. Ja bih im lično preporučio studije u Americi ali samo uz obavezu da zapamte gde im je otadžbina i da sve Å¡to rade, rade pod Srpskom zastavom. TakoÄ‘e piÅ¡em i u skrivenoj nadi da će ovaj tekst možda poslužiti nekom kao inspiracija da nekad u Srbiji neÅ¡to potegnemo i promenimo i tako omogućimo mladim ljudima da Å¡to duže jure svoje snove na svim poljima na kojima ih imaju.

Slučajno sam nabasao na ovaj naslov, tekst nisam ni čitao ali mi je odmah bilo jasno šta su hteli da kažu: http://sportindeks.rs/branka-lukovic-u-srbiji-je-tesko-biti-student-profesionalni-sportista/

M.D.

Posted under: Uncategorized

Comments are closed.

Read previous post:
ADA CIGANLIJA 2013

Nivea turnir u "cage" fudbalu - 3 na 3, mali golići, Ada Ciganlija 15 i 16 jun 2013.

Close